Банатски Соколац
Банатски Соколац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Пландиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  272 |
| — густина | 19/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 53″ С; 21° 04′ 56″ И / 45.264585° С; 21.082310° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 77 m |
| Површина | 14,3 km2 |
.svg)  Банатски Соколац Банатски Соколац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26373 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Банатски Соколац је мало село у Јужнобанатском округу, у Војводини. Припада општини Пландиште.
Историја
[уреди | уреди извор]Банатски Соколац је једно од мањих места у Војводини. На овом месту је у средњем веку постојало насеље под називом Биосег, које се први пут помиње 1375. године[1][2] и које је припадало средњовековној Карашкој жупанији.[3]
После тога, овде није било насеља све до краја Првог светског рата. Село је настањено почетком двадесетих година двадесетог века досељењем Личана из околине Грачаца, Босанаца из околине Босанског Петровца и Босанске Крупе као и неколико породица из Херцеговине. Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву грофице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен летњиковац, од којег је касније постала основна школа. Тек 1933. када је грофица Карачоњи, након судског спора, продала имање, село добија име Банатски Соколац.
Образовање
[уреди | уреди извор]У селу постоји основна школа (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У оквиру школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Банатски Соколац живи 287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,8 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих шест пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 6 | 4 | ||
| 75—79 | 7 | 7 | ||
| 70—74 | 15 | 20 | ||
| 65—69 | 20 | 23 | ||
| 60—64 | 14 | 27 | ||
| 55—59 | 7 | 7 | ||
| 50—54 | 6 | 6 | ||
| 45—49 | 10 | 7 | ||
| 40—44 | 19 | 8 | ||
| 35—39 | 16 | 10 | ||
| 30—34 | 12 | 16 | ||
| 25—29 | 6 | 8 | ||
| 20—24 | 3 | 3 | ||
| 15—19 | 4 | 6 | ||
| 10—14 | 18 | 15 | ||
| 5—9 | 8 | 10 | ||
| 0—4 | 10 | 8 | ||
| Просек : | 43,8 | 46,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 145 | 29 | 98 | 16 | 2 | 0 |
| Женски | 152 | 20 | 93 | 38 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 297 | 49 | 191 | 54 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 76 | 28 | 0 | 2 | 23 |
| Женски | 50 | 14 | 0 | 0 | 20 |
| УКУПНО | 126 | 42 | 0 | 2 | 43 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 4 | 10 | 2 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 4 | 16 | 2 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 1 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 4 | 4 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Ранији етнички састав
[уреди | уреди извор]| Година | Укупно | Срби | Југословени | Мађари | Македонци | Румуни | Словаци | Црногорци | Остали |
| 1991 | 369 | 93.49% | 2.71% | 0.81% | 0.81% | 0.81% | 0.27% | 0.54% | 0.37% |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Списи: Friedrich Pesty (Magyarors. tört. földrajza, 11, 79)
- ^ Desider Csanki, Magyarors. tört. földrajza, 11, 79
- ^ Докази: (Pesti: Krasso, III, Nr. 86)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812-2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.VI. Bioseg
